IT sektor u rangu s vodećim gradovima Srbije.

Fakultet koji skoro pet decenija školuje informatičke kadrove, prvi biznis inkubator u Vojvodini, konferencija WEBIZ, sajam ZR BIZNET, START-IT centar, IKT klaster sa skoro 30 redovnih, pridruženih i počasnih članova, prva “pametna” zgrada u Banatu, sve su to odrednice koje kao logičan korak podrazumevaju i pokreću narednu fazu – “Zrenjanin – pametan grad”, s ciljem da dalje doprinese razvoju IT sektora i unapređenju usluga koje treba da poboljšaju kvalitet života naših sugrađana. 

“Razvoj IT sektora pruža neslućene mogućnosti razvoja u svim oblastima života i rada – od obrazovanja i privrede, do ugostiteljstva i turizma. U skladu s našim vizijama i planovima grada kao poželjnog mesta za život, s razvijenom ekonomijom i infrastrukturom, ovim protokolom sigurno idemo u dobrom smeru da Zrenjanin bude prepoznatljiv i kao IT centar, u širim razmerama”, rekao je, između ostalog, gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, pozdravljajući učesnike današnje svečanosti i potpisnike Protokola o saradnji na realizaciji projekta “Zrenjanin – pametan grad”. Potpis na taj dokument stavili su, uz gradonačelnika, još i Dragana Momčilović Tupanjac, ispred Zrenjaninskog IKT klastera, prof. dr Dragica Radosav, dekanica TF “Mihajlo Pupin”, prof. dr Lazo Manojlović, ispred Visoke tehničke škole strukovnih studija, Marija Servo, direktorica EGŠ “Nikola Tesla” i Đorđe Klać, direktor Tehničke škole. 

Gradonačelnik je dodao da informacione tehnologije odavno nisu samo sredstvo, već predmet ozbiljnog rada i oblast bez koje teško može da funkcioniše bilo koji sektor proizvodnje ili usluga.
“Ako bi se radila nekakva IT mapa naše zemlje, odnosno centara u njoj, Zrenjanin bi morao biti obeležen velikim krugom, u rangu s vodećim gradovima Srbije. Verujem da postoje dobri preduslovi da Zrenjanin bude “pametan grad”, pre svega zahvaljujući potpisnicima današnjeg protokola. Jako nam je važno u lokalnoj samoupravi da naši đaci i studenti vide budućnost u IT sektoru, da mogu da se usavršavaju u različitim oblastima tog sektora. Prema nekim podacima, u ovom trenutku imamo oko tri stotine mladih na usavršavanju u IT sektoru, to je generacija koja može da doprinese da budemo prepoznatljivi i kao “pametan grad” u narednom periodu – kazao je gradonačelnik Salapura.

U ime Zrenjaninskog IKT klastera, skup je pozdravio Dragan Vidaković, predsednik Skupštine. Rekao je da je lokalna samouprava u Zrenjaninu prepoznala značaj jednog ovakvog projekta i povezivanja činilaca koji u njemu učestvuju u svom domenu.
“Zrenjaninski IKT klaster osnovan je 2016. godine, kao prva konkretna aktivnost u pravcu realizacije ciljeva predviđenih strategijom podrške razvoju IKT sektoru u Zrenjaninu i regionu srednjeg Banata. Klaster je okupio sve ozbiljnije IT kompanije, poslovnu zajednicu, institucije i državu, oličenu u lokalnoj samoupravi. Vizija Klastera jeste da Zrenjanin bude jedan od najboljih i najznačajnijih IT centara u našoj zemlji, uz najbolje uslove za školovanje, život i rad IT kadrova, ali i poslovanje IT kompanija. Zrenjaninski klaster, iako nije ni prvi ni najveći takve vrste u zemlji, sigurno je jedan od najaktivnijih”, istakao je Vidaković. 

Projekat “Zrenjanin – pametan grad” usmeren je upravo ka povezivanju i umrežavanju svih koji mogu dati doprinos toj ideji i njenoj implementaciji, a predstavio ga je prof. dr Dalibor Dobrijević, sa Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin”, šef projektnog tima. On je istakao da je radna grupa formirana s ciljem da se skeniraju potrebe grada, odnosno definišu oblasti u kojima je potrebno njegovo bolje funkcionisanje i tako odredi gde bi se mogle koristiti savremene tehnologije. Ukazao je na primere iz drugih gradova, gde su, zahvaljujući korišćenju informacionih tehnologija, rešeni određeni komunalni problemi i poboljšane usluge, postignute uštede u različitim resursima, unapređen saobraćaj, smanjeni negativni uticaji zagađenja i slično.
“Kada govorimo o pojmu “pametnog grada”, mislimo, pre svega, o sistemu koji povezuje velik broj inteligentnih uređaja i svaki takav sistem ima za cilj da podiže kvalitet života građana. Podrazumeva se da u tome ključnu ulogu imaju upravo informacione i komunikacione tehnologije”, objasnio je prof. Dobrilović.

Preuzeto sa: www.zrenjanin.rs