Srpsko istorijsko ishodište i dan sećanja na stradalnike u ratnim sukobima.

Služenjem pomena, polaganjem venaca i evociranjem uspomena na naše sugrađane, poginule tokom ratnih sukoba devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije, danas je obeležen Vidovdan, dan sećanja na sve one koji su, tokom viševekovne istorije, položili živote za slobodu svog naroda i svoje zemlje.

Deseti put okupili su se pored spomen-obeležja i položili vence predstavnici Grada Zrenjanina, Srednjobanatskog upravnog okruga, Garnizona Vojske Srbije u Zrenjaninu, Policijske uprave, Saveza udruženja boraca narodnooslobodičkog rata, Udruženja srpskih ratnih veterana, Udruženja ratnih vojnih invalida grada Zrenjanina, brojni članovi porodica i rodbina poginulih.

Prisutnima se, u ime organizatora skupa, Udruženja ratnih vojnih invalida grada Zrenjanina, prigodnim rečima obratio predsednik Jovica Pilipović.
“Vidovdan nije dan za slavlje i radost, već dan kad s velikim poštovanjem i setom odajemo počast našim herojima, koji dadoše nešto najsvetlije za ovu slobodu, a to sveto i neponovljivo je život, koji dadoše u ratovima od 1991-99. godine, naši sinovi, očevi, braća, čija imena ponosno stoje na ovom spomen-obeležju. Ne smemo ih nikada zaboraviti”, poručio je Pilipović.

U ime Grada Zrenjanina venac je položio zamenik gradonačelnika Saša Santovac. U svom obraćanju, istakao je značaj Vidovdana za srpski narod i nacionalnu istoriju, kao i značaj njegovog obeležavanja. Santovac je podsetio da se, ispred spomenika poginulim sugrađanima u ratovima devedesetih, na ovakav način Vidovdan obeležava od 2011. godine, dakle punu deceniju, i sa ovog mesta šalju poruke nezaborava i dužne počasti svima koji su položili živote u odbranu otadžbine.

“Vidovdan u srpskom narodu ima posebno mesto i poseban znak u kalendaru. Još od 1389. godine i kosovske legende i mita, on je simbol svih naših vekovnih težnji i stremljenja da ostanemo svoji na svome. Vidovdan je simbol srpske borbe za slobodu, za pravdu, za očuvanje naše istorije i tradicije, za miran i siguran život na vekovnim ognjištima”, kazao je zamenik gradonačelnika i dodao da su, vođeni tim idealima, stali u redove branilaca otadžbine i naši sugrađani kojima danas odajemo počast.

“Bili su pripadnici vojske, policije ili dobrovoljci, i svi su ugradili sebe u tu željenu slobodu i budućnost koju su ostavili nama, njihovim i našim naslednicima. Teška i potresna vremena i događaji devedesetih godina iznedrili su heroje i ljudske veličine koje su svojim delima prevazišle vreme u kom su živeli. Oni su tako postali i nebeski čuvari kosovskog epa i mita, stubovi te moćne građevine sazdane od naše nacionalne tradicije i bogate istorije, našeg nepristajanja na ropstvo, na okupaciju i pokoravanje. Još jednom ukazujemo da se bez stalnog podsećanja i ukazivanja na događaje iz prošlosti, ne može pronaći ni pravi put ka budućnosti. Ukazujemo na prošlost i na svo zlo ratnih stradanja, kako se ona nikome i nikada više ne bi ponovila”, poručio je Santovac.

Osvrnuvši se i na aktuelnu situaciju, ukazao je na neke momente koji svedoče o razvojnom zamahu u kom se nalaze grad Zrenjanin i region.
“Zrenjanin i srednji Banat poslednjih godina otvaraju nove stranice razvoja. Svesni smo da uvek može i više i bolje, ali se ne mogu osporiti činjenice koje ukazuju da je naš grad jedna od najboljih sredina za investiranje u Srbiji. Retko koji grad može se pohvaliti industrijskom zonom sa više od 500 hektara namenjenih gradnji novih privrednih kapaciteta. Trenutno je u toj zoni sedam gradilišta, sve su to nova radna mesta za naše sugrađane, a privreda je zamajac i za sve druge aktivnosti. Kao direktna posledica privrednog zamaha, u Zrenjaninu se gradi najviše novih stanova u poslednje tri decenije, a obnova infrastrukture podrazumeva ne samo lokalne, već i auto-puteve do Beograda i Novog Sada, za koje se ubrzano priprema tehnička dokumentacija”, kazao je Saša Santovac na današnjem skupu ispred spomenika poginulim sugrađanima.

Spomen-obeležje pripadnicima vojske, policije i dobrovoljaca, stradalih u ratnim sukobima 1991-1999. godine, sa uklesanim imenima njih ukupno pedeset troje, realizovano je, po zamisli arhitekte Milice Kovač, u vidu tri zasebna spomenika, spomen-česme i vodene površine. Podizanje spomenika finansirao je 2011. godine Grad Zrenjanin.

Preuzeto sa: www.zrenjanin.rs