“Budi heroj svoga srca”.

Svetski dan se od 2000. godine obeležava 29. septembra. Cilj je da se tog dana čovečanstvo informiše o tome da su bolesti srca i krvih sudova vodeći uzrok smrti. Ove godine učešće u obeležavanju Svetskog dana srca su uzeli Opšta bolnica, Dom zdravlja i Srednja medicinska škola u Zrenjaninu a građani su mogli da prekontrolišu krvni pritisak, šećer u krvi, težinu, i indeks telesne mase. Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „Budi heroj svoga srca“.

“Cele godine radimo na smanjenu promenljivih faktora rizika kao što su loša ishrana i gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, hipertenzija, dijabetes. Na današnji dan podvlačimo crtu i sumiramo prošlogodišnje rezultate u smislu smanjenja faktora rizika. Međutim svetska ali i lokalna statistika su poražavajući. Svake godine u svetu oko 18 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti a procenjuje se da će taj broj porastiti do 2030.god. na 23 miliona”, rekla je dr Sanja Đurin, načelnica Internog odeljenja Opšte bolnice Zrenjanin.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut za 2018.god. od KVB u Srbiji je umrlo 52663 osobe. Srce je čak 52% uzrok smrti a od toga najčešće akutni koronarni sindrom. U proseku se u Srbiji dnevno registruje 61 osoba obolela od akutnog koronarnog sindroma a umire 13 osoba. Hipertenziju u Srbiji ima 47,5% a u svetu ima oko milijarda hipertoničara a procenjuje se da će ovim tempom oboljevanja do 2025.god. biti 1,56 milijrdi obolelih.

Pušači imaju dva do tri puta veći rizik od oboljevanja od KVB, a rizik je još veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16.godine,što danas i nije tako retko. Tek nakon 15 god od prestanka pušenja rizik se izjednačuje sa rizikom nepušača.

“Osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30% veći rizik od svih uzroka smrti u odosu na one koji koji samo 30 minuta dnevno 3-4x nedeljno imaju fizičku aktivnost. U svetu je fizička neaktivnsot zastupljna kod 30% stanovništva a kod nas čak 44%. Loša ishrana podrazumeva povećani unos zasićenih masti, trans masti, nizak unos voća i povrća i ribe. Zabrinjavajuć je porast telesne težine u dečijem uzstu, što povećava rizik od nastanka srčanog i moždanog udara pre 65.godine čak 3 do 4 puta”, dodala je dr Đurin.

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje u više od 100 zemalja, među kojima smo i mi. Cilj akcije je da se do 2025.god. broj srčanih smrti smanji za 25%. Ovo podrazumeva ozbiljnu aktivnost ne samo zdravstvenih radnika, nego i svakog pojedinnca kao i društva u celini, kroz razne akcije kao što su sveobuhvatna politika kontrole duvana i alkohola uvođenje poreza na hranu koja sadrži transmasti uc ilju smanjenje potrošnje nezdravih namirnica, obezbeđivanje zdravih obroka za decu u predškolskim i školskim ustanovama, izgradnja biciklističkih i pešački staza, rekreativnih centara u zatvorenm i otvorenom prostoru u cilju povećanja fizčke aktivnsoti.

Ove godine se Svetski dan srca obeležava pod sloganom „Budi heroj svoga srca“, a to znači da svi ljudi širom sveta trebaju da zajedno sa svojim porodicama žive zdravijim životom. Moraju povesti računa o zdravijoj israni, moraju obećati da će svojoj deci spremati zdrave obroke i svojim primerom pokazati drugima kako da budu fizički aktiviji, prestati da puše i zabraniti pušenje u svom životnom i radnom prostoru i pomoći drugima da u tome uspeju.

SZO upozorava da bi se sprečavanjem i kontrolom faktora rizika moglo sprečiti 85% prevremenih smrtnih ishoda. To se može postići ako se brimo protiv faktora rizika za nastanak srčanih bolest. Svi moramo obećati sebi i svojim porodicama, prijateljima, da male promene u životnom stilu mogu mnogo uticati na naše zdravlje, poručuju iz Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.