Hipertenzija je tihi ubica.

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hipertenzije – 17. maja, načelnica Internog odeljenja Dr Sanja Đurin internista-kardiolog, dala je odgovore na najčešće nedoumice o ovoj bolesti, kako bismo skrenuli pažnju i informisali građane o značaju otkrivanja bolesti na vreme.

bolnica
Zašto se ceo svet bori protiv hipertenzije?

Povišen krvni pritisak (hipertenzija) je bolest sama za sebe ali je i jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i veliki faktor rizika za pojavu brojnih bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, infarkt miokarda, srčana slabosti, nastanak šloga i periferne vaskularne bolesti. Širom sveta je zabeležen porast broja osoba s hipertenzijom i predviđa se da će do 2025. godine taj broj iznositi neverovatnih 1,56 milijardi obolelih. Srbija se nalazi u grupi zemalja sa visokom učestalošću hipertenzije među odraslim stanovništvom. Skoro 50% odrasle populacije ima hipertenziju, a samo 50% od obolelih znaju da je imaju,a od onih koji znaju da je imaju tek 50% se leči.  Svetski dan borbe protiv hipertenzije ima za cilj da nizom manifestacija probudi svest građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, kako bi se hipertenzija pravovremeno dijagnostikovala i lečila.

Šta je arterijska hipertenzija?

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije arterijska hipertenzija je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina.Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, a najčešće su povišena oba pritiska. Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema organa.

Šta utiče na krvni pritisak?

Na krvni pritisak mogu uticati mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega. Krvni pritisak povećava prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, neregulisani hronični stres.

Koji su simptomi hipertenzije?

Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipertenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi.Hipertenzija je vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim pritiskom su zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca...

Možemo li da otkrijemo hipertenziju?

Dijagnoza hipertenzije se postavlja relativno lako-merenjem krvnog pritiska. Merenje krvnog pritiska se vrši od strane medicinskih radnika u zdravstveniom ustanovama ili 24h ambulatornim monitoringom ( Holter krvnog pritiska). Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju viši krvni pritisak kod lekara nego kod kuće.

Kako lečimo hipertenziju?

Važno je što pre otkriti oboljenje, i time sprečiti ili usporiti nastanak komplikacija. Povišeni krvni pritisak treba pravilnim lečenjem dovesti do normalnih vrednosti, i to održavati. U lečenju hipertnzije koristi se i više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma, beta blokatori, ACE inhibitori,sartani, diuretici.

Šta svako može da uradi za sebe?

• Održavati normalnu telesnu težinu – gubitak telesne težine, zajedno sa smanjenim unosom soli, snižava krvni pritisak. Visoki krvni pritisak i gojaznost odgovorani su za pojavu polovine svih bolesti srca i faktor je rizika broj jedan za pojavu moždanog udara.
• Voditi računa o svojoj ishrani – jesti voće i povrće svakog dana - minimum 600g dnevno jer mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20% svih bolesti srca.
• Koristiti manje soli (do 3 grama dnevno).
• Biti fizički aktivni – i 30 minuta fizičke aktivnosti (brza šetnja) može pomoći u sprečavanju infarkta i šloga. Koristiti stepenice umesto lifta, ići u šetnju za vreme pauze, izaći iz autobusa nekoliko stanica ranije, a ostatak puta prepešačiti, voziti bicikl.
• Reći NE duvanu I alkoholu, ograničiti unos kafe – rizik od bolesti srca i moždanog udara će se smanjiti u roku od godinu dana i vratiće se na normalan nivo tokom vremena.

Poruka

Hipertenzija je tihi ubica. Moramo se informisati i otkriti je na vreme i doživotno lečiti.Neka zdrav način života bude naš životni stil da bismo bili zdravi i vitalni.